Web sajt Nikole Miloševića, Dobrodošli

Ovo je igra koju očekujem željno već nekih 11 godina. Sećam se tih besanih noći dok je naša zemlja bombardovana, provodio sam ih uz Starcraft, po meni najbolju Real-Time strategiju svih vremena. Sada, posle silnih ovih godina ponovo uživam u sukobu Terana, Zergova i Protosa.

Sam gameplay igre se nije mnogo promenio, ali je Starcraft dobio elemente svemirskog RPG, sa nelinearnim ishodima. Ima mnogo više misija nego u prvom delu.
Igra je fantastična i prema nekim predviđanjima postaće jedna od najprodavanijih igara svih vremena. Procenjuje se da je za prvi dan prodato 1,8 miliona kopija (što mu dođe oko 100 miliona dolara), a predviđa se  prodaja od oko 12,5 miliona kopija do kraja godine. Blizzard će samo od ove igre zaraditi više nego naša kompletna poljoprivreda.

Windows® XP/Windows Vista®/Windows® 7 (Updated with the latest Service Packs) with DirectX® 9.0c

2.6 GHz Pentium® IV or equivalent AMD Athlon® processor

128 MB PCIe NVIDIA® GeForce® 6600 GT or ATI Radeon® 9800 PRO video card or better

12 GB available HD space

1 GB RAM (1.5 GB required for Windows Vista®/Windows® 7 users)

DVD-ROM drive

Broadband Internet connection

1024X720 minimum display resolution

Zašto praviti Home Server (kućni server)? Svako od nas koji se bavi IT-om ima sigurno više mašina, i na desetine hiljada fajlova koje su raštrkane na sve strane. Najelegantnije rešenje je da se kupi serverska mašina poput ove , ali ipak za naše uslove, su ove mašine poprilično skupe, ne daje mi se 800 dolara za tako nešto.  Home serveri služe za backup podataka, za usluživanje fajlova i za strimovanje video materijala.

Windows Home Server

Razmišljao sam da napravim prosti kućni server na jednoj od starijih mašina da bih uredio moje fajlove. Najpopularnije rešenje je Windows Home Server, ali ipak košta 99 dolara. Nije ga teško podesiti, instalacija je poprilično jednostavna. Evo jednog video snimka koji objašnjava instalaciju Windows Home Servera

Ubuntu Server

Ubuntu server je odlična besplatna alternativa, ali je poprilično komplikovan setup za manje verziranje korisnike računara. Naravno, posle setovanja servera, moraju se izvršiti izvesna podešavanja i instaliranja da bi smo dobili home server. Ne pokušavajte, ako ne poznajete linux.

FreeNAS

http://freenas.org/freenas je mesto gde možete skinuti ovaj besplatni linux server koji je mnogo lakše podestiti nego Ubuntu, i njegova funkcija je da bude Network Attached Storage server, potpuno je besplatan. Evo video snimka koji objašnjava njegov setup.

Amahi

Amahi je isto linux alternativa Windows Home serveru, veoma lak za instalaciju i ima poprilično lep grafički interfejs sa dosta mogućnosti.
Sve o njemu možete pročitati na www.amahi.org, naravno besplatan je.

Na vama je da se odlučite koji hoćete od ovih servera, jedna važna napomena je da možete da skinete Windows Home Server trial verziju pa da isprobate.
Ja vam u ovom tekstu neću dati savet dok sam ne isprobam sva rešenja.
[like]

Svi mi imamo važne podatke na hard diskovima. Naše slike, važna dokumenta, adrese prijatelja, privatne prepiske. Nažalost, u savrmenom digitalnom dobu, podaci mogu lako biti uništeni, ukradeni ili iskopirani. Zaštita podataka je veoma bitna stvar.

I Zaštita podataka od uništavanja
———————————————————————–
U današnje doba podaci se uglavnom smeštaju na Hard diskove, optičke diskove, THUMB drajvove, diskete i tako dalje.

Hard diskovi su uređaji zasnovani na magnetnom zapisu, i često stradaju prilikom mehaničkih i električnih kvarova. Spasavanje podataka sa hard diskova može biti poprilčno mučan posao ako su stradale magnetne ploče, elektronika se manje više može zameniti ali ploče ne, jer na njima se nalazi zapis. A da ne govorimo o ceni takvih poduhvata. Šta bi se moralo preduzeti povodom takve situacije?

Moj savet je – BEKAPUJTE – BEKAPUJTE – BEKAPUJTE.

Sve bitne podatke, vaše slike, dokumenta, lozinke veoma lako možete da nasnimite na neki DVD (preporučujem vam da koristite neotpakovane kvalitetne DVD-ove i da taj bekap spakujete u kutiju). Ukoliko baš imate ogromne količine podataka moj savet vam je da koristite RAID u MIRROR modu.

Ukoliko se imate važan softver na računaru sa mnogo podešavanja, predlažem vam da radite bekap sa profesionalnim softverom tipa Northon Ghost, Acronis True Image itd.

RAID 0 – Striping (srp. rastavljanje)

Ili kako se još naziva Striped Set without Parity (srp. skup za rastavljanje bez parnosti).
Iako nosi RAID u svom nazivu, ovaj niz nije validan RAID niz, jer nema toleranciju greške. Prostije rečeno – u slučaju otkaza bilo kog diska u nizu, gubite sve podatke. To je njegova najveća mana, ali njegova prednost se ogleda u tome što dobijate dosta na brzini. RAID 0 koristi algoritam za rastavljanje fajlova u segmente, veličinu segmenta određuje korisnik (segment tj. traka (eng. stripe size)). Zatim svaki disk, u nizu, dobija po jedan segment. Npr. ako je fajl veličine 128KB, algoritam ga deli u dva dela od po 64KB i šalje ih simultano diskovima. Tako se vrši upis, dok se čitanje odvija u suprotnom smeru. Istovremeno se pristupa segmentima na oba diska i kontroler ih, onda, sklapa u jednu celinu.
Prednost se ogleda u tome što se fajl od 128KB, u RAID 0 nizu, ponaša identično kao fajl od 64KB na jednom disku. To je zbog toga što se segmentima pristupa simultano. Iz tog razloga je RAID 0, u teoriji, dva puta brži od jednog diska.
U slučaju da je fajl manji od veličine segmenta, ne deli se i ubrzanja neće biti. Veličina segmenta je jako bitna, ali o tome više reči dalje u tekstu.
Da bi ste mogli da napravite ovaj niz potrebna su vam, minimalno, dva hard diska istih veličina, brzine i od istog proizvođača. Ne preporučuje se mešanje različitih diskova, jer će onda RAID 0 niz raditi kao najslabiji (najsporiji, najmanjeg kapaciteta) disk iz niza.

Prednosti:
• nema pravljenja parnosti (ne gubi se na brzini usled toga)
• lak za implementaciju
• jeftin
• maksimalno iskorišćenje mesta na diskovima

Mane:
• nije pravi RAID niz
• nema toleranciju greške
• otkaz jednog diska dovodi do gubitka podataka
• loš za servere gde su podaci bitni

Upotreba:
• priprema za štampu
• video montaža i produkcija
• grafički dizajn
• svi oni koji žele veće performanse, a rade redovan back-up

RAID 1 – Mirroring (srp. refleksija)

Ime sve govori – sadržaj jednog diska ima identičnu kopiju na drugom disku u nizu. Koristimo ga kada nam je važnost podataka, daleko, važnija od brzine njihovog upisa. RAID 1 je možda sporiji u upisu podataka, čak i od jednog diska, jer treba jednu informaciju upisati na dva mesta. Začuđujuće je to što bi, u teoriji, čitanje podataka trebalo da bude dva puta brže od jednog diska.
Dobra osobina ovog RAID niza je što u slučaju otkaza jednog diska ne gubite podatke, a takođe ne gubite ni vreme u zameni diska. Sistem će u tom slučaju nastaviti da radi sa jednim diskom, a po zameni diska koji je otkazao, RAID 1 niz će se ponovo izgraditi. Softversko rešenje može znatno usporiti rad celog sistema, zato se preporučuje korišćenje hardverskog kontrolera.
Da bi se ovaj niz napravio potrebna su minimalno dva hard diska, a za njih važe ista pravila kao i kod RAID 0 niza – diskovi moraju biti identični.

Prednosti:
• nema generacije parnosti
• laka implementacija
• visoka tolerancija grešaka
• koristi pun kapacitet diska
• dva diska minimum

Mane:
• nekorisno iskorišćavanje mesta na diskovima
• visoki troškovi po upotrebljivom GB
• duplo veći broj upisa

Upotreba:
• web serveri
• knjigovodstvo
• banke
• svugde gde je sigurnost podataka na prvom mestu

RAID 5 – Rotating Parity Array (srp. niz sa rotirajućom parnošću)

Najčešće korišćeno rešenje u serverima i radnim stanicama, jer pokušava da objedini brzinu RAID 0 (striping) i sigurnost niz nezavisnih(jeftinih) diskova) 1 (mirroring). Kažemo da pokušava, jer performanse nisu jednake, kako, ni RAID 0, tako ni RAID 1.
Njegove performanse najviše zavise od kvaliteta kontrolera. Na kvalitetnom kontroleru sa dovoljnom količinom keš memorije, performanse RAID 5 mogu biti ekvivalentne RAID 0 nizu.
Da bi ovaj niz funkcionisao, za razliku od prethodna dva niza, potrebna su vam tri diska. Na dva diska se šalju rastavljeni (eng. striped) podaci, dok se na treći upisuje informacija o parnosti (eng. parity bit). Parity bit se generiše od originalnog fajla, u procesoru kontrolera, specijalnim algoritmom koji proizvodi podatke pomoću kojih se mogu rekreirati, u slučaju otkaza jednog od diskova, podaci koji se nalaze na druga dva diska (striping).
Ovaj niz se naziva rotirajući, jer se informacija o parnosti ne upisuje uvek na isti disk, već svaki put na drugi. U ovom nizu uloga diskova se stalno smenjuje, time se eliminiše usporavanje do koga bi došlo da se informacija o parnosti konsantno upisuje na isti disk (RAID 4). Zbog toga je potreban hardverski kontroler, jer on ne samo da generiše informaciju o parnosti, već on određuje smenu diskova, kao i to gde će koji podatak biti upisan.
Primer: imamo tri diska u nizu, sa veličinom trake od 64KB, a vršimo upis fajla od 128KB. Kontroler prvo generiše informaciju o parnosti tako što radi XOR kalkulaciju za taj fajl, onda se fajl deli u dva dela (2x 64KB), prvi deo ide na jedan hard disk, drugi na drugi disk (isto kao kod RAID 0), a nakon toga se informacija o parnosti upisuje na treći disk u nizu. U sledećem „krugu“ parity bit se ne upisuje na treći disk, već na jedan od druga dva, kako kontroler odredi.

Prednost 5 je u tome da, u slučaju otkaza bilo kog diska, niz i dalje može da nastavi da radi. Mana je ta što će raditi sporije, a i samo rekreiranje niza, posle zamene pokvarenog diska, traje znatno duže nego kod RAID 1 (informacija o parnosti se mora ponovo generisati). Još jedna od prednosti se ogleda u tome što se istovremeno može odvijati više upisa i čitanja bez zagušenja (što je veći broj diskova u nizu to se više ovih operacija istovremeno može vršiti).
Kada već spominjemo mane ovog niza moramo napomenuti jednu koja može biti jako iritirajuća, a manifestuje se pri menjanju sadržaja samog fajla. Da bi smo promenili fajl, potrebno je da ga iščitamo sa hard diska, izmenimo i ponovo upišemo na disk (procedura kod korišćenja jednog diska). Kod RAID 5 je malo drugačije. Dva diska, na kojima se nalazi rastavljeni fajl, se istovremeno aktiviraju radi iščitavanja fajla, mi menjamo sadržaj fajl, promena fajla se šalje u kontroler koji ponovo izračunava informaciju o parnosti, zatim se fajl rastavlja i šalje diskovima, a informacija o parnosti se ponovo upisuje na treći disk u nizu. Sa većim brojem diskova u nizu ova operacija postaje sve komplikovanija.
Da bi ovaj niz bio efikasan potrebno je da svi diskovi budu identični

Prednosti:
• najfleksibilniji od svih nizova
• najbolji balans cena/performanse/sigurnost od svih RAIDRAID
Skraćenica koja označava Redundant Array of Independent (or Inexpensive) Disks (srp. rezervni(pridodat) niz nezavisnih(jeftinih) diskova) nizova
• mogućnost više simultanih upisa
• visoka brzina čitanja
• osrednja brzina upisivanja
• visoka efikasnost
• za kreiranje potrebna minimalno tri diska

Mane:
• neefikasan sa transferom velikih fajlova
• otkazivanje diska ima uticaj na performanse
• za najbolje performanse potrebni su skupi kontroleri

Primena:
• baze podataka
• fajl i print serveri
• web, e-mail i news serveri
• intranet serveri
• radne stanice

RAID 10 (RAID 0+1)

RAID 10 je u stvari RAID 0 uparen sa 1. Odatle vidimo da je RAID 10 isto što i RAID 0+1.
Najbržem RAID nizu, RAID 0, dodata je sigurnost podataka sa RAID 1. Ovo je najskuplji RAID niz za korišćenje, jer zahteva minimalno četiri diska, a proširenje je veoma ograničeno. Ovo je prvi takozvani „dvo-dimenzionalni“ niz, jer se zasniva na direktnoj saradnji između dva niza. I ovde važi da diskovi koji se koriste moraju da budu isti.

Prednosti:
• nema generisanja parnosti
• lak za implementaciju
• koristi pun kapacitet diskova
• veće performanse od RAIDRAID
Skraćenica koja označava Redundant Array of Independent (or Inexpensive) Disks (srp. rezervni(pridodat) niz nezavisnih(jeftinih) diskova) 5
• visoka tolerancija greške
• odlične performanse pri upisu i čitanju podataka

Mane:
• neefikasno iskorišćenje mesta na diskovima
• visoka cena
• mala skalabilnost

Upotreba:
• fajl serveri
• baze podataka
• gde se zahtevaju viske performanse sa visokom sigurnošću

Light Peak je ime za novu high-speed tehnologiju optičkog kabla dizajniranu za povezivanje elektronskih uređaja međusobno. Light Peak donosi visoku propusnost od 10GB / s sa potencijalom da skalira na 100GB / s tokom sledeće decenije. Na 10GB / s, može se preneti čitav jedan Blu-Ray film za manje od 30 sekundi. Ova optička tehnologija omogućuje priključke koji su manji i duži, tanji, i više fleksibilni kablovi od trenutno mogućih.Light Peak isto tako podržava mnogostruke protokole istovremeno preko jednog kabla, omogućavajući tehnologiju za povezivanje uređaja kao što su periferije,monitori , hard diskovi, docking stanice, i ostalo.

http://techresearch.intel.com/articles/None/1813.htm

Iza ove nove tehnologije već stoje Intel, Sony,Apple i Nokia. Primena ove tehnologije bi značajno ubrzala transfere podataka na računaru i smaljila troškove zbog nestašice bakra u svetu.

Light Peak (Svetlosni vrh) je predstavljen u septembru prošle godine. Prema rečima predstavnika kompanije, veza između računara i nekog uređaja će moći da uspostavi na razdaljini od čak 100 metara.
Trend zamene električnih kablova optičkim izaziva kod nekih analitičara strah da bi za svaki standard, primera radi USB ili Serial ATA (SATA), bio potreban poseban kabl koji ga podržava. Predstavnici Intela, međutim, tvrde da kablovi koji koriste tehnologiju Light Peak mogu istovremeno da podržavaju više standarda za povezivanje, što otklanja potrebu za korišćenjem više različitih kablova.

USB standard za povezivanje se trenutno koristi u širokom spektru uređaja, od računara i mobilnih telefona do digitalnih fotoaparata i spoljnih hard diskova. Intelovi inženjeri tvrde da su tehnologije Light Peak i USB 3.0 komplementarne i da mogu biti istovremeno prisutne u samo jednom kablu za povezivanje. Osim toga, ta tehnologija omogućava istovremeni prenos više različitih datoteka, što znači da će sa jednog računara moći istovremeno da se šalje različit sadržaj na više povezanih uređaja.

Više o ovom standardu možete pročitati na:

http://www.mikro.rs/main/index.php?q=vest&ID=13110
http://www.downloadsquad.com/2010/05/05/intels-light-peak-interconnect-brings-10-gigabits-per-second-to/
http://www.pcpro.co.uk/news/357688/intel-shows-off-first-light-peak-laptop

Upotreba hash enkripcije u pythonu je veoma jednostavna.

prvo treba da importujemo hashlib

import hashlib

recimo da hocemo da enkriptujemo nešto u MD5 haš algoritmu

enkriptovano=hashlib.md5(''www.nikolamilosevic.com'')
print enkriptovano.digest()

dobijamo sledeci rezultat
B↕9q,im←╝ iä

a možemo rezultat predstaviti u heksadecimalnom obliku

enkriptovano=hashlib.md5(''www.nikolamilosevic.com'')
print enkriptovano.hexdigest()

9d2b39712c696d1bbcff69840d421239

Osim md5 enkripcije u biblioteci hashlib imamo i sha1(), sha224(), sha256(), sha384() i sha512()

detaljniji opis biblioteke hashlib možete videti na http://pydoc.org/2.5.1/hashlib.html

Jedna od najtežih stvari u Srbiji je dobiti informacije, informacije koje su u normalnim zemljama veoma lako dostupne. Osnivanje firme u Srbiji je pravi pakao. Ogromna administracija, milion taksi i inspekcija, ogromna papirologija i loše tržište. U ovom članku ću se fokusirati na osnivanje firme u Srbiji. Pokušaću na jedno mesto sakupim sve potrebne linkove.

Najbitniji linkovi:

Kako se osnivaju preduzeća

http://www.serbianembassy.no/pdfs/Kako%20osnovati%20firmu%20u%20Srbiji.pdf
——-
http://www.poslovne-usluge.com/zakoni-zakonodavstvo-zakon-prava-pravo/zakoni-zakonodavstvo-zakon-prava-pravo-srbije-srbija/procedura-za-osnivanje-preduze%C4%87a-u-srbiji.html
—-
http://www.inwestserbia.com/Srpski/LMeni/UsloviPoslovanja/KakoOsnovati.php

Agencija za privredne registre:

Propisi http://www.apr.gov.rs/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B8.aspx

Ovo je uređaj koji će doneti revoluciju. Čim sam video ovaj video snimak odmah sam se zaljubio. Apple-ova poslovna i razvojna filozofija me oduševljava. Apple se trudi da napravi uređaje i software koji rade posao i nemaju bagova, za razliku od Microsofta koji se ponaša kao svaštara. Apslutno verujem ovom promotivnom video snimku. Cena od 499 dolara (oko 350 evra) je odlična za takav uređaj (prosečan mini laptop toliko košta), nažalost verujem da će cena kod nas biti barem 50% veća.

Odlične ideje i odlična vizija.

Specifikacije možete videti na http://www.apple.com/ipad/specs/

Konačno posle tri meseca nerada evo i mene na svom sajtu!

Mozete ga pogledati na http://www.nikolamilosevic.com/experiment/Karusel/index.html